Mladići kao saveznici u sprečavanju nasilja i sukoba na zapadnom Balkanu

Naziv projekta: Mladići kao saveznici u sprečavanju nasilja i sukoba na zapadnom Balkanu

Trajanje projekta: Decembar 2010 – Novembar 2013

Donator: Ministarstvo inostranih poslova Kraljevine Norveške

Partneri na projektu: SMart kolektiv Beograd, Asocijacija XY Sarajevo, Inicijative Prokuplje, Stauts M Zagreb, Perpetum Mobile Banjaluka, PEN Priština, Centar za razvoj zajednica Kosovska Mitrovica, Altruist Mostar, ICRW Vašington, Promundo Rio, KZM Temerin, KZM Loznica, KZM Obrenovac, KZM Velika Plana, KZM Rača, KZM Kragujevac, KZM Blace, KZM Vranje, KZM Novi Pazar, KZM Prijepolje, KZM Prokuplje

Opis projekta:

Generalno je prihvaćeno da su mnogi mladi nasilnici u stvari i sami bili žrtve nasilja i da su iz svog iskustva naučili da se nasiljem rešavaju problemi.  Fizičko i psihičko maltretiranje je sve više prisutno među dečacima i devojčicama u školama, kao i u klubovima, kafićima i sportskim ustanovama. Mediji su izveštavali o sve većem broju slučajeva nasilja sa smrtnim ishodom među mladima u regionu Zapadnog Balkana. Istraživanje koje je sproveo CARE International 2009. godine među preko 2000 mladića pokazalo je bitnu vezu između neprikladnih ronih normi, visokog nivoa konzumiranja alkohola i nasilja ili učešća u nasilnim delima. Skoro 50% mladića u ispitanim srednjim školama reklo je da su učestvovali u nekakvom vidu nasilja ili da su počinili nasilje.

Patrijarhalne norme i rigidne forme muškosti su često promovisane kroz različite sektore društva Zapadnog Balkana, uključujući kod kuće, kroz medijske poruke, u školi, preko političara i u drugim javnim i privatnim okruženjima. Rodna ravnopravnost i prevencija nasilja su povezani sa ovim normama koje često idealizuju različite forme ponašanja koje dovode mladiće i devojke u rizik. Međunarodni i evropski standardi – posebno „Zaključci o ulozi muškaraca i dečaka u dostizanju rodne ravnopravnosti“ Komisije UN-a o Statusu žena (48. Sesija, 2004.) pozivaju UN agencije, Vlade, privatni sektor i nevladine orgnaizacije i druge zainteresovane strane da „podstaknu i podrže muškarce i dečake da se aktivno uključe u prevenciju i eliminaciju svih formi nasilja, a posebno rodno zasnovanog nasilja“. „Zaključci o muškarcima i rodnoj ravnopravnosti“ (2006.) koje je doneo Savet Evropske Unije pružaju dodatni okvir za dalju akciju kao i indikatore na osnovu kojih se može ocenjivati napredak.

CARE je u svojoj regionalnoj strategiji kao jedan od prioriteta naveo rad na rodnoh ravnopravnosti i rodno zasnovanom nasilju. Društvene nejednakosti, nasilje i diskriminacija sa kojom se suočavaju žene u svim slojevima društva utiču ne samo na žene i devojčice, već i na muškarce i dečake. Uključivanje dečaka i muškaraca je strateški fokus svih programa CARE-a u okviru njihove rodne strategije za Balkan.

Ovaj projekat ima za cilj da radi sa muškarcima na dekonstruisanju izazova sa kojima se suočavaju, posebno onim vezanim za društvene i kulturne norme muškosti. Bavljenje rodnim normama u smislu promocije rodne ravnopravnosti i obraćanja pažnje na rizično ponašanje vezano za zdravlje i nasilje sa kojim se suočavaju muškarci, zahteva uključivanje dečaka i mladića (muškaraca širom društva) u preispitivanje stavova, uverenja i ponašanja koje utiče na izbore koje vrše dečaci i muškarci (i devojčice i žene).

Mladići na ulicama Zagreba, Prištine, Beograda i Sarajeva se susreću sa izazovom suprotstavljanja konfliktima i nasilju zasnovanom na shvatanju muškosti koje je u bliskoj vezi sa idealima časti i zaštitnika, uz sve prisutnu ekstremisitičku ideologiju koja je često povezana sa političkim ciljevima.  Uvođenje rodnih uloga u pristup nasilju među mladima je važno jer pokazuje da je nasilno ponašanje stečeno  i da se stoga može promeniti. Omladinski rad sa mladima koji su uključeni u nasilje se bazira na promeni i naglašava neizbežnu odgovornost nasilnika. Podjednako važno za postizanje promene je konstantno naglašavanje društvenog, ekonomskog i političkog konteksta u kome je počinjeno nasilje i potreba za politikom i programima koji će postaviti kratkoročne, srednjoročne i dugoročne ciljeve.

U ovom kontekstu projekat ima za cilj da podstakne targetirane mlade i odrasle da se suoče sa širokim socio-kulturološkim uticajima koji podržavaju nasilje i štetno ispoljavanje muškosti na Zapadnom Balkanu. CARE je razvio partnerstva sa 12 lokalnih i međunarodnih organizacija koji će raditi na suočavanju sa ovim izazovom u regionu. CARE će podržati lokalne partnere kao nacionalne i regionalne resurs centre za rad sa mladićima na pitanjima konflikta, nasilja i zdravog razvoja.  Kroz izgradnju partnerstva sa relevantnim ministarstvima za obrazovanje i mlade, ovaj projekat planira da podrži napore u poboljšanju programske metodologije kao važnog sredstva za rešenje ovog važnog problema za čitav region.

Pored toga, planirano je da se projekta proširi na Kosovo gde, po procenama CARE-a, postoji velika potreba da se preispitaju tradicionalne patrijarhalne norme i tolerancija za različite forme nasilja (rodno-zasnovano, vršnjačko i političko). Projekat će se fokusirati na mladiće koji spadaju u rizičnu grupu za učešće u nasilju, ali će takođe i pilotirati metodologiju rada sa devojčicama i devojkama koje su često žrtve nasilja (a neka istraživanja pokazuju da se povećava i broj žena kao počiniteljki nasilja) i koje same podržavaju neke tradicionalne oblike muškosti što promoviše štetno ponašanje među delom mladića. Ovo takođe uključuje i rad sa roditeljima, nastavnicima/ama i sportskim trenerima čiji uticaj ima velikog značaja za kreiranje „muškosti“.

Projektne aktivnosti će uključivati:

• Istraživanje i razvoj politike – CARE će, u saradnji sa državnim institucijama i lokalnim organizacijama, u nekim od država uraditi nacionalno reprezentativno istraživanje sa muškarcima i ženama na temu rodne ravnopravnosti sa fokusom na probleme nasilja, konfikata, rodnih normi, zdravlja i očinstva. Ovo će pružiti generalnu sliku o stanju, a pored toga će se uraditi i istraživanje u odabranim srednjim školama. Ovo će doprineti naporima Vlade da usvoji program metodologije rada sa mladićima u školama i među omladisnkim NVO sektorom na nacionalnom nivou.

• Izgradnju koalicije – MenEngage je globalni savez NVO-a i UN agencija koje teže da uključe dečake i muškarce u borbu za postizanje rodne ravnopravnosti i prevencije nasilja. CARE i njegovi partneri su deo Evropskog ogranska i rade na uspostavljanju pod-regionalnog ogranka na Balkanu koji bi uključicao NVO-e širom Balkana. Sastanak/konferencija će biti organizovana u ove svrhe, kao i promotivni materijal.

• Kampanja „Budi muško“  i kampanja za promociju zdravih stilova života – CARE i njegovi partneri će raditi sa 10.000 mladih u najmanje 13 srednjih škola u odabranim zemljama. Kroz radionice o nasilju, konfliktu i zdravim životnim stilovima, mladići i devojke će biti podstaknuti da promovišu rodno ravnopravne norme, zdrave životne stilove i nenasilje. Mladi ljudi će biti aktivno uključeni  u sve aktivnosti kroz školske klubove, aktivnosti u školama i medijske kampanje. Roditelji, sportski treneri i drugi odrasli koji su uzori mladima će biti posebno targetirani kroz kampanju i edukativne aktivnosti.
• Izgradnja kapaciteta lokalnih partnera i predstavnika Vlade – novi partneri koji rade na polju rodne ravnopravnosti, prevencije nasilja i promociji zdravlja će imati priliku za obuke i edukaciju. Takođe ćemo raditi sa predstavnicima Vlade koji se bave mladima i obrazovanjem.

Ciljna grupa

Primarna ciljna grupa projekta su mladi, adolescenti, momci i devojke od 14-18 godina, u izabranim srednjim školama. Projekat predviđa rad u 13 škola sa direktnih 10.000 korisnika – srednjoškolaca u Mostaru, Sarajevu, Banja Luci, Zagrebu, Beogradu, Prokuplju, Prištini i Kosovskoj Mitrovici. Primarna ciljna grupa će aktivno učestvovati u osmišljavanju i implmentaciji svih aspekata projekta. Osnivanje regionalnog Foruma mladića će obezbediti konstantno učešće mladih u procese donošenja odluka na projektu. Sekundarana ciljna grupa uključuje odrasle: roditelje, nastavnike/ce, sportske trenere i reprezentativni uzorak populacije Srbije, Bosne i Hercegovine i Kosoca, sa oko 50.000 indirektnih korisnika. Pored toga, tu su organizacije civilnog društva, uključujući 11 lokalnih NVO-a koji su partneri i njihove zaposlene, koji direktno sprovode projekat zajedno sa mladima u školama, istraživačima, medijima i organizacijama socijalnog marketinga. Druge indirektne ciljne grupe uključuju Ministartsva obrazovanja, sporta, omladine, unutrašnjih poslova, kao i odeljenja za rod i ljudska prava.

Ciljevi

Razvojni cilj: Kultura zasnovana na poštovanju ljudskih prava, nenasilju i zdravom razvoju među mladim ženama i muškarcima i društvu uopšte na Zapadnom Balkanu

Projektni cilj: Mladići od 14-18 goidna imaju stavove i ponašanje koje podržava rodne ravnopravne društvene norme, zdrave životne stilove i protive se nasilju i nasilnom ponašanju prema zajednici, ženama i svojim vršnjacima.